Физичка и хемијска својства колофонија

Колофонијум се може поделити у три типа на основу извора: смола колофонија, дрвена колофонија и плутајућа уљна колофонија. Росин, такође познат као колофониј, има светлу боју, високу киселост и високу тачку омекшавања; Пинус массониана, такође познат као екстраховани колофониј, инфериоран је по квалитету у односу на смолу, има тамну боју, ниску киселост и склон је кристализацији из одређених растварача; Плутајућа уљна колофонија, такође позната као колофонија од таловог уља. Колофонијум је провидна и крта чврста природна смола, која је сложена смеша састављена од смолних киселина (абиетинска киселина, киселина морског бора), малих количина масних киселина, анхидрида колофонија и неутралних супстанци. Главна компонента колофонија је смолна киселина, која чини око 90%, са молекулском формулом Ц19Х29ЦООХ и молекулском тежином од 302,46. Смолна киселина је најрепрезентативнија колофонијска киселина, која припада незасићеним киселинама, садржи коњуговане двоструке везе, снажно апсорбује ултраљубичасто светло и може аутоматски да оксидира или индукује пост-оксидацију у ваздуху. Колофонијум има светложуту до светло браон изглед, стакластог сјаја и мириса терпентина, са густином од 1.060-1.085 г/цм3. Припада аморфним, без тачке топљења, са тачком омекшавања (глобална метода) од 72-76 степена и тачком кључања од приближно 300 степени (0,67 кПа). Температура стакластог прелаза Тг је 30-38 степени. Индекс преламања је 1,5453. Тачка паљења (отворена чаша) 216 степени. Тачка паљења је приближно 480~500 степени. Лако се оксидира на ваздуху и потамни у боји.